Љиљана Раичевић
| Љиљана Раичевић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 29. јун 1947. |
| Место рођења | Подгорица, Црна Гора |
Љиљана Раичевић[1] (рођена 29. јуна 1947. у Подгорици као Љиљана Петровић) је црногорска активисткиња за људска и женска права. Основала је Сигурну женску кућу у Подгорици[2], као и Центар за девојке „Ксенија”. Једна је међу оснивачима СОС телефона у Подгорици и Никшићу.
Осам година је била председница синдиката Медицинског завода Црне Горе, десет година одборница у скупштини града, а током једног мандата је била и председница клуба одборника.[3]
Биографија
[уреди | уреди извор]Љиљана је рођена у породици Петровић Подгорици, у Црној Гори. Њени родитељи, отац Милован и мајка Љубов, белорускиња из Минска, упознали су се у немачком логору, а после рата су се населили у Подгорици. Љиљана је у свом родном граду завршила основну школу и гимназију. За време средњошколских дана, бавила се атлетиком. Након завршене гимназије, уписала је Факултет историје и географије у Никшићу.
Будућег супруга Андрију Лоца Раичевића, касније заменика министра у министарству спољних послова Црне Горе, је упознала 1966. године док је била матуранткиња. Њен супруг је умро 1994. године, а њих двоје заједно имају троје деце, ћерку Ољу и синове Владимира и Николу.
Каријера
[уреди | уреди извор]Љиљана се 1970. године запослила на Медицинском институту у Подгорици, где је радила све до пензионисања 1999. године, а од 1985. до 1989. године била је и председница Синдиката медицинских радника. Поред тога, бавила се и политиком. Бирана је за одборницу у Општинском парламенту испред Либералног савеза Црне Горе у више мандата.
Године 1996. основала је прву женску невладину организацију у Црној Гори, СОС телефон за жртве домаћег насиља, у којој је радила као главни координатор до 1999. године. Године 1999. је основала невладину организацију Сигурна женска кућа[2], која је прво и за сада једино склониште за жртве породичног насиља у Црној Гори. Године 2001. је у оквиру ове организације отворено још једно склониште намењено жртвама трговине људима.
Раичевићева је поред тога учествовала и у оснивању већег броја других невладиних организација, као што су СОС Никшић[4], Црногорски женски лоби[5], Центар за дјевојке Ксенија и Аутономни женски центар.
Године 2001. Љиљана је постала члан одбора Програма за заштиту жртава трафикинга у Црној Гори.[6]
Године 2003. је проглашена за личност године, од стране недељника Време.[7]
Године 2006. је добитница Џињета Саган (Ginetta Sagan) награде за рад на заштити слободе и живота жена и деце у просторима угрожених људских права.[8]
Библиографија
[уреди | уреди извор]Значајни радови:
- Звоне ли звона због нас[9]? Подгорица: Сарс, 1996 - ауторка;
- Докази о светом тројству – мафија, полиција, тужилаштво[10] (2002) - Из књиге: Надежда Радовић, Политика на женски начин - РАЗГОВОРИ;
- Приручник за сексуално и репродуктивно здравље[11], Подгорица: Сигурна женска кућа, 2008 - коауторка;
- Што знамо о економском насиљу над женама?[12] Загреб: БаБе!, 2013 - коауторка.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ рођењаПодгорица, Љиљана РаичевићЛични подациДатум рођења29 јун 1947 Место; Гора, Црна. „Wikiwand - Љиљана Раичевић”. Wikiwand. Приступљено 2023-06-12.
- ^ а б „Sigurna Ženska Kuća” (на језику: бошњачки). 2023-04-25. Приступљено 2023-06-12.
- ^ Разговори са феноменалним женама, Аутономни женски центар Београд, приступљено 23. мај 2014.
- ^ „SOS Telefon”. SOS Telefon (на језику: me). Приступљено 2023-07-19.
- ^ „Crnogorski Zenski Lobi”. Cg Ženski Lobi (на језику: српски). Приступљено 2023-07-19.
- ^ Демонтирање патријархалне државе, 8. јануар 2004, биографија Љиљане Раичевић, недељник "Време", Вера Дидановић, приступљено: 23.5.2014.
- ^ "Време": Најуспешнија личност Љиљана Раичевић, Вести Б92, 5. јануар 2004, приступљено: 23. мај 2014.
- ^ Досадашњи добитници награде Ginetta Sagan - Љиљана Раичевић, Србија и Црна Гора, Amnesty International, Ginetta Sagan фонд
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Звоне ли звона због нас? :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-07-19.
- ^ „LJILJANA RAIČEVIĆ”. www.womenngo.org.rs. Приступљено 2023-07-19.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Priručnik za seksualno i reproduktivno zdravlje :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-07-19.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Što znamo o ekonomskom nasilju nad ženama? :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-07-19.